Voljeo sam oči tople, oči divne, oči krasne.
Milovaše one mene, tako medno, tako slatko.
Medenice moje mile kako ste me vi volile,
i  s bogastvom mira i spokoja obgrlile.

Jedan pogled te divote kad bi mene ustremio,
razlio bi dugu sreće u mom srcu golemitom.
Ništa meni ne bi bitno osim oka sjajnih, žarnih,
ljepotica mojih okatih i sjajnih.

Oči lijepe, oči mile ljubile su odveć mene.
Bjehu bogat kao  gusar što je blago pronašao.
Učiniše one mene tako sretnim  i nespretnim.
Obojiše srce moje linijama duge koloritne.

Ne znah čuvat dve zenice oka sjajna,
što su meni nekad bili kuća bajna.
Sad u vrijeme odseliše lastavice moje mile,
nekog drugog da zagrle.

Da li ima išta ljepše od života što se daje,
nego što su oči tople što mi srce razgališe.
Pikoline moje drage gdje ste sada, kom ste drage!?
Voljeće vas moje srce dugo, vječno, beskonačno!

Dušan Ćurić – Gospar Duje