Drugu ženu ja mogu da ti oprostim.

Tvoje lažne suze  u šampanjac ću da umočim.

U gutljaju jednom kroz osmeh da ti nazdravim!

Nema reči sa kojim da te pohvalim, svaku ružnu priču o tebi ću da ispravim.

Najlepše , najlepše ja želim tebi uvek da se dogodi.

Mirne noći, a jutra snena život da ti podari.

Nesanicu zbog tebe da zaboravim…

 

Ali kad ruku od mene ti tražiš ja sam paralizovana.

Vežite, vežite mi crni povez na putu do nedodjije,

da oči moje izlaz iz bekstva ne vide…

Ali kad ruku od mene ti tražiš ja sam gluhonema.

Da uši moje nikad više ne čuju, tu lažnu priču o tvom životu ubogu.

Preko usana mojih nikad oprost da izgovorim.

U santu leda srce da se pretvori…

 

Sve tajne sveta ja tebi sam podelila, u srcu tvome sam rana neizlečiva.

Terajte, terajte vi duše sitne iz zemlje te nedodjije,

I neka iz srca tvoga valovi me ponesu.

U prah od vetra neka me transformišu…

Ruke spasa u laži ne žive …

Već sa perom stvarne priče pišu…

 

Ali kad ruku od mene ti tražiš ja sam paralizovana.

Vežite, vežite mi crni povez na putu do nedodjije,

da oči moje izlaz iz bekstva ne vide…

Ali kad ruku od mene ti tražiš ja sam gluhonema.

Da uši moje nikad više ne čuju, tu lažnu priču o tvom životu ubogu,

Preko usana mojih nikad oprost da izgovorim.

U santu leda srce da se pretvori…

                                                                                                                        Dušan Ćurić