Eno je. Vidim je… Kako li se samo skrila medj svim tim trnjem, sto joj ljiljana! Skidam kapu, svaka čast! Ovo je zaista savršena i tajanstvena perfekcija kamuflaže. Čista kamuflaža, kažem vam!  Od samog korijena, pa sve do njene veličanstvene krunice, koju sam ja nazvao šajkača. Da, da, šajkača, pssssttt, nemojte da me čuju Dalmatinci. Svoju vitku figuru skrila je iza trnovitog dalmatinskog  šiblja. A sad mi se smije. Gleda me ravno u oči i smije mi se, dobacujući mi cinično… Ajde bandoglavče hercogavački dohvati me ako možeš…  Cijenim da imaš izoštren vid, ali ajde, sada me zgrabi i uberi, čik ako možeš…

Imala je pravo, bilo je teško doći do nje…  Nastanila se u potpuno zaraslom šiblju, na nepreglednom  i stjenovitom, dalmatinskom području.  Ok, vrijeme je za akciju, idemo ubrati tu malu prkosnicu, tu malu slasnu dalmatinsku šparogicu…

Bilo mi je jasno da branje šparoga u Dalmaciji  predstavlja jedan svojevrstan čin razonode. Posle sam ubrzo shvatio da je to potpuno nešto ozbiljnije, pogotovo kada sam vidio gomilu ljudi medj stijenama i šibljem, koji se jagme da što prije uberu koju šparogu više, kako bi na trpezarijskom stolu bio bogatiji ručak….

Zaista nisam znao koliko je za branje šparoga, osim što znate teren, bilo potrebno i biti fizički spreman. Evo, sada uistinu mislim da bi Dalmatinci mogli  zaradjivati na tome…Upravo dok ovaj tekst pišem, ta ideja mi je sinula na pamet! Evo na primjer, mogli bi napraviti jedno takmičenje u kojem bi prvo mjesto osvojio neko ko ubere najviše šparoga. Mislim da bi to bio potpuni turistkički brend! Prvenstveno iz razloga što je šparoga jedna dragocjena i jako hranljiva biljka, koja posebno raste u Dalmaciji i Istri…

Eh, da, lako je meni sve ovo pričati i bilo ići u šparoge, kada sam pored sebe imao dva iskusna berača, dva dalmatinca, dva vrsna poznavaoca i obožavaoca šparoga, dva najjača i najiskusnija jagmača, u lovu na šparoge

Ona : mudra, oštrooka, precizna, šparogu vidi na kilometar – Srna

On: vispren, hitar i čulan, šparogu namiriše na kilometarCrni panter.

Ja:  domišljat, luckast i intuitivan:  šparogu čujem i osjetim na kilometarZec

Uzdignute glave, ponosita stava odlazio sam u šparoge, kao da idem na neki bitan državni zadatak.. Mart je počeo a prve šparoge su krenule…

019110

„Moramo ujutru ranije poći u šparoge. Zar mislite da će nas koja šparoga dočekati posle podne od tolikoh naroda. Nema spavanja zečiću mali. Ustajemo ujutru još prije osam ura i idemo u lov na šparoge“ ponosito se oglasila dalmatinska Srna.

„Ponijećemo i nešto za obed, daleko je izvor Jadro! Ajde boga ti, zar si mislila da u šparoge idemo gladni i nenaspavani, doskoči joj „Crni panter.

Ja kao i svaki zečić jeo sam svoj večernji zalogaj i osluškivao šta to zbore Srna i Panter i samo onako, odobravajući, potvrdno klimnuo glavom.  „Ok idemo ranije i ponijećemo obed! Radujem se sutrašnjem danu“ , a osmijeh na mom licu je odveć govorio koliko sam uistinu bio sretan što imam takve učitelje. Sretan i zahvalan danu koji je pred nama. Sretan trenucima radosti koje sam dijelio sa Srnom i Panterom

 

BLACK PANTHER

Jutro je svanulo, krenuli smo ka izvoru Jadro…

„Znaš li ti dragi naš Zečiću koliko su šparoge hranjive i kalorične? počeo je odvažno svoju priču Crni panter.

„Šparoga ima bogatu nutritivnu vrijednost – sadrži razne vitamine, željezo, bakar, magnezij, cink, vlakna“, navio se Crni panter kao budilnik koji te budi u cik zore, pa kad krene odvažno i bez prekida da zvoni….

„Ima Zečiću da nam budeš, čvrst i jak! Neće biti te bolesti koja će tebi moći išta, a krv, tvoja krv dragi moj Zečiću će posle šparoga biti potpuno obnovljena i plemenskog roda ,a tvoj imunološki sistem će biti jak kao stijena, ma bićeš jači i od Crnog pantera“…

Hodajući kroz mali puteljak do izvora, koji je sa strana, bio ogradjen starom kamenom medjom, osjećao sam se kao da sam u nekoj drugoj dimenziji, u nekom bezbrižnom djetinjstvu, a onda se oglasi i okata Srna.

„Eeee dragi moji, ne znate vi da su se šparoge nekada smatrale delicijom. Pronaći ste ih mogli samo na bogataškim stolovima. Al kad ja pripremim šparoge, našem malom Zečiću, uz jaja i masline, to će biti delicij nad delicijima! Eeeeeee, da, da ne znate ono što je bitno! Hm, hm, one se ne trebaju kuhati puno, već samo nekih desetak minuta, da se ne bi prekuhale, i kako bi malo izgubile svoju gorčinu, ponosito je pričala o svojim kulinarskim sposobnostima naša draga Srna, koje su odista bile odveć velike.

Berba je počela! Srna i Panter su se razletili po dalmatinskom krajoliku, dok je Zečić pokušavao da ih dostigne… „Idem, idem, nadam se da će mi se koja šparoga ukazat“ promrmljao sam ljutito, jer su Srna i Panter već imali odveć dva velika zavežljaja šparoga u svojim rukama…Uistinu, ispočetka mi je bilo veoma teško razaznati i pronaći slasnu i veliku šparogu, al brzo sam uskočio u kalup zvani „ludilo za šparoge“.

„Ah, kolika je ova, vidi je! Znaš li ti mali Dućki koliko samo u ovoj ima željeza?, ponosito i sa osmjehom na licu poče da priča diplomirani lovac na šparoge – moj dragi Crni Panter.

„Biće ovo dobra gozba danas, već osjećam miris slatko obarenih šparoga na našem astalu“ uzviknu slatkohrana Srna.

Sada mi je jasno da je branje šparoga u stvari jedan svojevrstan antidepresivni program, koji vam, ako ga jednom rabite, ulazi stopostotno pod kožu i postaje dio vašeg svakodnevnog meditativnog života.

Zivotinje-Raznorazne_Zivotinje-Mali_zec_4

Da, upravo je to predstavljalo branje šparoga za nas. Meditacija! Uživao sam u svakom momentu branja šparoga, čak i u onom, kada sam se ljutio i kada mi to nije išlo od ruke. Al bio sam tu, prisutan i svijestan. Glavni zadatak mi je bio prepoznati i ubrati što više šparoga. To mi je bila jedina misao. Sve druge misli u tom trentku su nestale. Brao sam šparoge i gledao sam, kako me  Srna i Crni Panter  sa smijehom gledaju…Taj trenutak je zapravo bio nirvana! Bilo je to više od radosti, bilo je to blaženstvo! Bio je to trenutak ispunjen vječitom harmonijom sreće, trenutak prelijepe svijetlosti, koja se nalazi tu, oko vas i grli vas i voli… Trenutak u kojem me Srna gleda, njenim srnećim i čednim očima, mašući mi sa velikim zavežljajem šparoga i Pantera koji me iz daleka posmatra ravno i u  srce,  ne bi li ga na pola precijepio, dok mali Zečić u trenutku svijetlosti nestaje duboko u šumi i posmatra ih… iz daleka, iz daleka, iz daleka…

 

Gospar Duje